Zbir­ka ep­skih pje­sa­ma „U od­bra­nu ča­snog kr­sta” pr­va je ko­ju je ob­ja­vio Nik­ši­ća­nin Ni­ko­la Pe­ro­vić, iako sti­ho­ve u de­se­ter­cu i osmer­cu pi­še po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na. Me­đu ko­ri­ca­ma je dva­na­est pje­sa­ma, iz­bor iz do­sa­da­šnjeg nje­go­vog stva­ra­la­štva, a de­se­tak su već gu­sla­ri is­pje­va­li i sni­mi­li. Go­vo­re­ći o Pe­ro­vi­će­vom sta­va­ra­la­štvu na pro­mo­ci­ji u nik­šić­kom Pa­ro­hij­skom do­mu Ili­ja Ko­stu­dić, pred­sjed­nik Udru­že­nja gu­sla­ra i ep­skih pje­sni­ka „Vuk Ka­ra­džić”, da pred­sta­vlje­na po­e­zi­ja oba­ve­zu­je da ču­va­mo i bra­ni­mo sve ono što su nam pre­ci u ama­net osta­vi­li.
- Pe­ro­vić nam je po­nu­dio vri­jed­nu ep­sku po­e­zi­ju u ko­joj je spo­jio ep­ski de­se­te­rac i osme­rac, su­o­čio je tvr­do da­tu ri­ječ ju­nač­ku i isto ta­ko i ri­ječ lju­bav­nu. U svo­joj zbir­ci prak­tič­no je sa­brao sve pro­sto­re Cr­ne Go­re. Po­čeo je sa kr­šnog Ce­ti­nja, pre­ko Ku­ča, Cu­ca, Če­va, Ba­nja­na, i na kra­ju vra­ća se svo­jim ko­ri­je­ni­ma, svo­joj Go­li­ji ko­ja je mno­go kr­vi pro­su­la u od­bra­nu ča­snog kr­sta i u bor­bi za slo­bo­du, re­kao je Ko­stu­dić.
- Kroz ep­ski de­se­te­rac Pe­ro­vić je, is­ta­kao je on, ob­u­hva­tio go­to­vo sve va­žni­je do­ga­đa­je i lič­no­sti na­še isto­ri­je iz po­me­nu­tih kra­je­va. Opi­sao je tam­no­va­nje vla­di­ke Da­ni­la, te i sve­ti­nju da­te ri­je­či Mi­ne Ka­do­vi­ća. Oštrim pe­rom autor, ka­zao je na pro­mo­ci­ji gu­slar Mi­lan Vu­jo­vić, stva­ra ne­pre­kid­nu nit iz­me­đu nas i na­ših slav­nih pre­da­ka, ne do­zvo­lja­va da za­bo­rav pre­kri­je ime­na ne sa­mo go­lij­skih već i broj­nih dru­gih cr­no­gor­skih ba­sta­du­ra. Sna­ga nje­go­vog sti­ha pli­je­ni i u lju­bav­nim ep­skim pje­sma­ma, ko­ji­ma je u svom stva­ra­la­štvu po­sve­tio ve­ću pa­žnju. Nje­go­va pje­sma „Ne­su­đe­na lju­bav”, re­kao je Vu­jo­vić, od zna­la­ca po­e­zi­je do­bi­la je naj­ve­ću mo­gu­ću ocje­nu. Ta Pe­ro­vi­će­va pje­sma, ko­ju je sni­mio gu­slar Ste­van Mi­šo Po­po­vić, svr­sta­na je u naj­bo­lje gu­slar­ske ko­je su sni­mlje­ne u po­sled­njih pet­na­est go­di­na.
- Iz nje­go­vog pe­ra iz­la­ze la­ko pje­vlji­vi sti­ho­vi, s ma­lo ri­je­či Pe­ro­vić go­vo­ri mno­go. Nje­go­ve po­ru­ke su ja­ke i ja­sne, a to su uosta­lom i ka­rak­te­ri­sti­ke ep­skih pje­sni­ka ko­ji, kao on, ni­je­su sklo­ni da se slu­že tu­đim sti­ho­vi­ma, već maj­stor­ski stva­ra­ju svo­je. Sto­ga, dok po­sto­ji Ni­ko­la Pe­ro­vić i nje­mu slič­ni Cr­na Go­ra ne tre­ba da se bri­ne za stva­ra­nje i oču­va­nje ep­ske po­e­zi­je, ka­zao je Vu­jo­vić.
Pe­ro­vić je za se­be krat­ko re­kao da bo­lje pi­še ne­go što go­vo­ri, a stva­ra­la­štvo da­je znal­ci­ma ep­ske pje­sme na ocje­nu. Broj­noj pu­bli­ci u Pa­ro­hij­skom do­mu nje­go­ve pje­sme kroz stru­ne gu­sa­la pred­sta­vi­li su gu­sla­ri Po­po­vić i Vu­jo­vić.
B.B.